Aerodrom Niš 39 godina veza sa svetom

Svečano otvaranje Aerodroma Niš 12.10.1986.godine
(foto: Aerodrom Niš)

Grad Niš prvi put uvršten je na mapu vazdušnih puteva pre tačno 90 godina sa idejom da se ovaj deo Srbije poveže sa svetom. Drugi svetski rat sprečio je da se ta priča nastavi, no mnogo godina kasnije inicijativa, htenje i zalaganje ondašnjeg rukovodstva Niša da se izgradi aerodrom započet početkom 60-tih godina konačno je realizovan 1986. godine kada je svečano otvoren Aerodrom Niš za međunarodni saobraćaj.

Tog 12. oktobra 1986. godine pre tačno 39 godina pred oko 35 hiljada ljudi uz veliki aero-miting, te sletanjem prvog putničkog aviona tipa 737-300 registracije YU-ANI svečano je otvoren. Iste te večeri realizovana je i prva domaća linija ka Beogradu kada je JAT-ov DC-9 sleteo u Niš.

Udruživanjem privrednika i političara grada Niša 1986.godine doneta je odluka o osnivanju radne organizacije “Aerodrom Niš”. Sudeći po okolnostima koje su tada vladale, ideja o otvaranju aerodroma u Nišu nije se dopala ondašnjoj vlasti u zemlji pa je tri dana pre svečanog otvaranja Republicki SUP zatvorio aerodrom. Tadašnji predsednik Skupštine opštine Niš, Dragoslav Pavlović izjavio je pre nekoliko godina za naš portal sledeće :            

”Pogledajte podatke o otvaranju aerodroma. I ako je otvaranje bilo veličanstveno, iza kulisa se odvijala drama. Beograd, potpomognut svojim "vazalima" iz Niša nije želeo taj aerodrom, pa ga je Republički SUP zatvorio tri dana pre nego što je otvoren. Uz mudro provlačenje kroz iglene uši i nesebičnu pomoć nekih ljudi, pre svega iz JNA, otvaranje je bilo veličanstveno. Drama koju pominjem poznata je vrlo malom broju ljudi, ali mi je drago da ovo izlazi u javnost za života onih koji su se borili za aerodrom, ali i onih koji su gurali klipove u svaki točak.”.

Prvi putnici, zvanice i novinari (foto: Aerodrom Niš)

Od tog trenutka kreće "borba" za avio-saobraćaj, koja sa većim ili manjim intenzitetom traje do danas.

Politički problemi 90-tih godina koji se završio raspadom velike države Jugoslavije, a samim tim i velikog tržišta, odrazile su se i na razvoj avio-saobraćaja iz Niša koji je svoju vezu sa svetom ostvarivao i kroz linije JAT-a i Adria Airways preko za Zagreba odnosno Ljubljane, kao i potpuno ukidanje sezonskih linija ka hrvatskom primorju.

Veliki broj građana na stajanci aerodroma Niš
(foto: Aerodrom Niš)

U situaciji praktično potpunog prestanka saobraćaja (ostaje samo sezonski saobraćaj ka Tivtu) i potpunog osamostaljenja, finansirani su, izgrađeni i stvoreni osnovni uslovi za obavljanje poslova Robno-carinskog terminala za Grad Niš i uslovi za rad Turističke agencije i Trgovine. Obavljajući te alternativne poslove, Preduzeće je finansijski opstalo tokom sankcija, a zahvaljujući velikom zalaganju radnika (što je rezultat uticaja stvarno tržišnih uslova poslovanja, bez ikakvih dotacija), očuvan je istovremeno i kvalitetan rad osnovne delatnosti – aerodromskih usluga.

JAT alternacije tokom 90-tih (foto: Aerodrom Niš)

Tokom 90-tih Preduzeće je značajno poboljšalo kadrovsku strukturu i pokrenulo akciju u pozicioniranju Aerodroma u okviru vazdušnog saobraćaja tadašnje Jugoslavije. U uslovima ukupno smanjenog saobraćaja to je rezultiralo intenzivnijim korišćenjem Aerodroma kao alternativnog, zahvaljujući dobrim meteorološkim uslovima.

Godine 1998. je promet na aerodromu porastao zahvaljujući velikom prometu aerodroma u Prištini i značajnom broju maglovitih dana na njemu tokom kojih je saobraćaj veoma uspešno obavljan preko Niša.

Terminal nakon NATO agresije 1999.(foto: Aerodrom Niš)

Ali sledi 1999. godina, godina NATO bombardovanja i teških oštećenja. Skoro beznadežna situacija nakon uspostavljanja primirja omogućava minimalni nivo poslovanja. oktobra 2000. imali ljudi na aerodromu sačinili su analizu oštećenja i procenu moguće vrednosti radova popravke, što je omogućilo da se među prvima nađu sa spremnim projektom obnove i investiranja. Predstavnici Norveške uočili su potencijal i značaj objekta i donacijom omogućili ponovno otvaranje Aerodroma.

Jat Airways na aerodromu na putu ka  Cirihu

Zahvaljujući tim finansijskim sredstvima, od decembra 2002. do 12. oktobra 2003. godine, u saradnji sa Vojskom Jugoslavije, izvršeno je razminiranje preostalih neeksplodiranih kasetnih bombi u reonu poletno-sletne staze, asfaltirane su manevarske površine, izgrađen toranj aerodromske kontrole letenja i obnovljen je deo aerodromske opreme.

Aerodrom Niš je ponovo otvoren 12. oktobra 2003. godine, zanimljivo opet na specijalnom letu iz Beograda sletenjem takođe JAT-ovog Boinga 737-300. Tokom 2004. godine JAT Airways i Montenegro Airlines su počeli da obavljaju saobraćaj iz Niša za Cirih, Pariz i Tivat. Počev od pomenute 2004. godine, pa do 2007, broj putnika koji su sleteli i poleteli sa Aerodroma Niš se konstantno povećava, prateći trend razvoja definisan u Biznis planu Aerodroma 2004-2008.

Britanski turisti preko aerodroma Niš na Kopaonik

 

U skladu sa okolnostima nastalim nakon otcepljenja Crne Gore i generalnom politikom koja je vođena u nadležnim organima Srbije u oblasti vazdušnog saobraćaja (tokom 2006. i 2007. godine), broj putnika u 2007. godini opada i na godišnjem nivou je smanjen za 14% u odnosu na prethodnu godinu. To se odrazilo na ukupno ekonomsko stanje u Preduzeću.

Od avgusta 2010. na aerodromu su stacionirani, prema potrebi, ruski avioni Iljušin Il 76 i Bejivev Be-200 kao i dva helikoptera (Mil Mi 26 i Kamov Ka 32) sa ciljem gašenja požara u Srbiji i okruženju, prema Zakonu o vanrednim situacijama. Za sedište ovog centra, Niš je izabran zbog svoje povoljne geografske lokacije, a aerodrom u Nišu je u više navrata korišćen kao baza za gašenje požara i dostavljanja humanitarne pomoći za ugrožene na KIM i u prošlogodišnjim poplavama koji su zahvatili Srbiju i okolne zemlje.

Montenegro na jednoj od linija iz Niša

Krajem 2013.godine ponovo dolazi do zamiranja avio-saobraćaja, zbog odluke grada da prestane sa subvencijama crnogorskom avio-prevozniku Montenegro Airlines koji je Niš preko Podgorice povezivao sa svetom 3 godine unazad. U takvoj skoro beznadežnoj situaciji, te i ne prepoznavanju nacionalnog prevoznika da Niš poveže makar sa Beogradom i dalje sa svetom, u gradu se od strane grupe građana, koji su prepoznali šta aerodrom predstavlja za jedan grad i šire, pokrenuta internet kampanja putem društvenih mreža i onlajn peticija(okončana krajem prošle godine, više od 6500 potpisa iz celog sveta) za dolazak nisko-tarifnih avio-kompanija u Niš. Ta grupa građana, tj. naš tim uspeo je da pokrene, zajedno sa rukovodstvom grada i aerodroma Niš, tada pregovore sa drugom nacionalnom nekada velikom čarter avio-kompanijom Aviogenex kako bi aerodrom krenuo da ponovo funkcioniše. Na žalost ishod pregovora je bio negativan. 

 

No, i Grad Niš je uvideo potrebu da aerodrom mora da opstane i profunkcioniše te je za te potrebe izradio elaborat koji je predvideo između ostalog i veoma nisku cenu aerodromskih usluga od svega 3 evra, što je naišlo na interesovanje početkom 2014.godine i niskotarifne kompanija Wizz Air-a sa kojom su otpočeli pregovori i koji su krajem septembra rezultirali potpisivanje ugovora na isključivo komercijalnoj osnovi bez ikakvih subvencija.

Nove avio-kompanije u Nišu (foto: Aerodrom Niš)

Krajem 2014.godine u zgradi Vlade Srbije predstavljena je i prva linija za Bazel, a sredinom januara ove godine i linija za Malme. Od tog dana do danas Wizz Air je proširio svoju mrežu linija iz Niša (uveo nove tri linije tokom 2016.godine do Memingena, Ajndhovena i Dortmunda). Najveći niskotarifni avio-prevoznik Ryanair pokrenuo je takođe tokom 2016.godine svoje prve linije sa aerodroma i to do Bratislave, Berlina, Milana i Diseldorfa.

Veliki iskorak aerodrom Niš je napravio sa dobijanjem jednog nacionalnog avio-prevoznika, i to švajcarskog SWISS-a, koji je aprila 2017.godine, posle 8 godina, ponovo Niš povezao sa Cirihom. I Germania Flug je takođe tokom ove letnje sezone letela do Ciriha, ali po svemu sudeći to je sve od te avio-kompanije. Germania se ubrzo povukla iz Niša zbog nerentabilnosti linije.

 

Air Serbia u Nišu (foto: Aerodrom Ni

Niški aerodrom u toku ove godine završio je radove na rekontrukciji i proširenju ček-in šaltera kao i sanaciji krova čime je zgrada dobila novo ruho.

Aerodrom Konstantin Veliki od juna 2019.godine ponovo uspostavlja saradnju sa srpskim nacionalnim avio-prevoznikom Air Serbia-om posle 10 godina, a koji otvara bazu i stacionira jedan avio u Nišu. Do izbijanja COVID pandemije Air Serbia povezivala je Niš do 12 evropskih destinacija. Usledio je početkom 2022.godine novi ugovor  kojim je definisano povezivanje do 7 destinacija od toga jedna domaća ka Beogradu.

Situacija sa pandemijom virusa COVID 19 od marta 2020.godina značajno je uticala na razvoj i planove aerodroma Konstantin Veliki Niš koji je uprkos globalnoj krizi uspeo da održi minimalnu vezu sa svetom zahvaljujući zalaganju i interesovanju postojećih avio-kompanija da održe minimum svojih destinacija.

(foto: WD Concord West)

Kako se 2022. godine COVID 19 pandemija smanjivala i restikcije za putovanja ukidala tako je i sam vazdušni saobraćaj počeo da se vraća u normalu. Pa je već leta 2022.godine napravljen veliki iskorak i dostignuti su rezultati slični onima iz 2019.godine i vremenu pre pandemije.

 

Prvi putnici u novom terminalu već naredne godine
(foto: FB Aerodrom Niš)

Tokom 2023. godine ostvareni su rekordni rezultati sa prevezenik skoro 450 hiljada putnika. Tokom letnjeg reda letenja 2023. godine oboreni su i neki mesečni rezultati još od osnivanja. Aerodrom Niš je tokom ove godine putnicima u periodu od juna do septembra nudio najveći broj čarter destinacija do sada, čak 4. Prvi put su avioni Ryanair-a leteli čak 3 puta nedeljno ka veoma popularnoj destinaciji Krfu.

Kriza u avio-industriji, nedostatak delova i neisporuka traženih novih aviona doveli su do toga da Aerodrom Niš za prvih 9 meseci beleži pad broja putnika za 20% zbog određenih linija koje su bile primorane da se povuku od strane avio-prevoznika.

Uprkos padu broja putnika, radovi na novom delu putničkog terminala za odlaske su završeni i sama zgrada svečano je puštena u rad krajem jula 2024. godine. Zgradu je otvorio predsednik republike Srbije Aleksandar Vučić u prisustvu mnogobrojnih zvanica koja su između ostalog stvarala prve korake na otvaranju Niša ka svetu.

(foto: FB Aerodrom Niš)

Zgrada je za kratko vreme pokupila pozitivne komentare putnika, a i neke filmske produkcije su iskoristile priliku da snimanju u njoj.

Krajem prošle godine potpisan je Memorandum između države Srbije i kineske kompanije Šandong o nastavku saradnje na temi razvoja Aerodroma Konstantin Veliki u pogledu izgradnje novog dela putničkog terminala za dolaske (prethodno rušenje stare zgrade), izgradnje novog kontrolnog tornja, proširenja i izgradnje rulne staze sa novim parking pozicijama, kao i rekonstrukcija poletno-sletne staze sa produženjem za 300 metara po završetku izmeštanja želežničke infrastrukture.

Sredinom ove godine Aerodrom "Konstantin Veliki" ponovo je dobio priliku da se pozicionira na tržištu kada je u pitanju kargo prevoz. U saradnji sa kineskim partnerima na niški aerodrom se doprema roba široke potrošnje sa e-commerce platformi (npr. Temu). Prošlog meseca je zabeležen i mesečni rekord u broju količine kargo robe, čak skoro 804 tone robe.

U letnjem periodu SWISS se vratio u Niš, i tako posle par godina pauze ponovo sam aerodrom stavio na svetsku mapu destinacija povezivajući ga sa Cirihom.

Aerodrom Niš nije stao sa razgovorima i pregovorima sa drugim avio-kompanijama, nudeći izuzetno nisku cenu aerodromskih usluga, te se očekuje i dolazak drugih avio-kompanija u naredom periodu.

Foto galeriju sa otvaranja aerodroma 12.10.1986. godine možete pogledati ovde. Specijal o fazama razvoja aerodroma možete pročitati ovde.

Tekst: A.P.
Fly from Niš