Pre tačno 28 godina, 12.oktobra 1986., uz tada jedan od veličanstvenih aerominitinga otvoreno je javno preduzeće "Aerodrom Niš".
Udruživanjem privrednika i političara grada
Niša 1986.godine doneta je odluka o osnivanju radne organizacije “Aerodrom
Niš”. Sudeći po okolnostima koje su tada vladale, ideja o
otvaranju aerodroma u Nišu nije se dopala ondašnjoj vlasti u zemlji pa je tri
dana pre svečanog otvaranja Republicki SUP zatvorio aerodrom. Tadašnji predsednik
Skupštine opštine Niš, Dragoslav Pavlović nedavno je, povodom pokrenute peticije za
oživljavanje niškog aerodroma, izjavio:
”Pogledajte
podatke o otvaranju aerodroma. I ako je otvaranje
bilo veličanstveno, iza kulisa se
odvijala drama. Beograd, potpomognut svojim "vazalima" iz Niša nije
želeo taj aerodrom, pa ga je Republički SUP zatvorio tri dana pre nego što je
otvoren. Uz mudro provlačenje kroz iglene uši i nesebičnu pomoć nekih ljudi,
pre svega iz JNA, otvaranje je bilo veličanstveno. Drama koju pominjem poznata
je vrlo malom broju ljudi, ali mi je drago da ovo izlazi u javnost za života
onih koji su se borili za aerodrom, ali i onih koji su gurali klipove u svaki
točak.”.
Očigledno, i pored poteškoća sa kojim se susretala niška gradska vlast u ono
vreme, aerodrom je svečano otvoren 12.oktobra 1986. godine sletanjem prvog
Boinga 737-300 nacionalnog avioprevoznika JAT u Niš.
Prvi JAT-ov Boing 737 na aerodromu Niš, 1986. |
Od tog trenutka kreće borba za saobraćaj, koja sa većim ili manjim
intenzitetom traje do danas. Ono što je zanimljivo je da je ravnopravno
sa JAT-om razvoj saobraćaja sa aerodroma u Nišu započela slovenačka
kompanija Inex-Adria Airways.
Međutim promene na političkoj sceni Jugoslavije i poremećaji u
odnosima među republikama 1990. godine naglo smanjuju putovanja ka
Jadranu, Ljubljani i Zagrebu koja su bila najatraktivnija iz Niša.
Na kraju tog, početnog, perioda, uz drastični pad saobraćaja zbog
krize u Zemlji, RO se odlukom osnivača, Skupštine opštine Niš,
transformiše u samostalno Društveno preduzeće i prepušta tržištu.
U situaciji praktično potpunog prestanka saobraćaja (ostaje samo
sezonski saobraćaj ka Tivtu) i potpunog osamostaljenja, finansirani su,
izgrađeni i stvoreni osnovni uslovi za obavljanje poslova
Robno-carinskog terminala za Grad Niš i uslovi za rad Turističke
agencije i Trgovine. Obavljajući te alternativne poslove, Preduzeće je
finansijski opstalo tokom sankcija, a zahvaljujući velikom zalaganju
radnika (što je rezultat uticaja stvarno tržišnih uslova poslovanja, bez
ikakvih dotacija), očuvan je istovremeno i kvalitetan rad osnovne
delatnosti – aerodromskih usluga.
Tokom 90-tih Preduzeće je značajno poboljšalo kadrovsku strukturu i
pokrenulo akciju u pozicioniranju Aerodroma u okviru vazdušnog
saobraćaja tadašnje Jugoslavije. U uslovima ukupno smanjenog saobraćaja
to je rezultiralo intenzivnijim korišćenjem Aerodroma kao alternativnog,
zahvaljujući dobrim meteorološkim uslovima.
Godine 1998. je promet na aerodromu porastao zahvaljujući velikom
prometu aerodroma u Prištini i značajnom broju maglovitih dana na njemu
tokom kojih je saobraćaj veoma uspešno obavljan preko Niša.
Ali sledi 1999. godina, godina NATO bombardovanja i teških oštećenja.
Skoro beznadežna situacija nakon uspostavljanja primirja omogućava
minimalni nivo poslovanja. Pravimo analize i planove za slučaj da se
dogode korenite promene i entuzijazam koji nas nosi sve vreme kroz teške
90-te nas dovodi u situaciju da smo oktobra 2000. imali sačinjenu
analizu oštećenja i procenu moguće vrednosti radova popravke. To je
omogućilo da se među prvima nađemo sa spremnim projektom obnove i
investiranja. Predstavnici Norveške uočili su potencijal i značaj
objekta i donacijom omogućili ponovno otvaranje Aerodroma.
Zahvaljujući tim finansijskim sredstvima, od decembra 2002. do 12.
oktobra 2003. godine, u saradnji sa Vojskom Jugoslavije, izvršeno je
razminiranje preostalih neeksplodiranih kasetnih bombi u reonu PSS-a,
asfaltirane su manevarske površine, izgrađen toranj Aerodromske kontrole
letenja i obnovljen je deo aerodromske opreme.
Aerodrom Niš je ponovo otvoren 12. oktobra 2003. godine. Tokom 2004.
godine JAT Airways i Montenegro Airlines su počeli da obavljaju
saobraćaj iz Niša za Cirih, Pariz i Tivat. Počev od pomenute 2004.
godine, pa do 2007, broj putnika koji su sleteli i poleteli sa Aerodroma
Niš se konstantno povećava, prateći trend razvoja definisan u Biznis
planu Aerodroma 2004-2008.
U skladu sa okolnostima nastalim nakon otcepljenja Crne Gore i
generalnom politikom koja je vođena u nadležnim organima Srbije u
oblasti vazdušnog saobraćaja (tokom 2006. i 2007. godine), broj putnika u
2007. godini opada i na godišnjem nivou je smanjen za 14% u odnosu na
prethodnu godinu. To se odrazilo na ukupno ekonomsko stanje u Preduzeću.
Od avgusta 2010. na aerodromu su stacionirani, prema potrebi, ruski avioni Iljušin Il 76 i Bejivev Be-200 kao i dva helikoptera (Mil Mi 26 i Kamov Ka 32) sa ciljem gašenja požara u Srbiji i okruženju, prema Zakonu o vanrednim situacijama. Za sedište ovog centra, Niš je izabran zbog svoje povoljne geografske lokacije, a tokom 2007. godine, aerodrom u Nišu je korišćen kao baza za gašenje požara koji su zahvatili Srbiju i okolne zemlje.
Od avgusta 2010. na aerodromu su stacionirani, prema potrebi, ruski avioni Iljušin Il 76 i Bejivev Be-200 kao i dva helikoptera (Mil Mi 26 i Kamov Ka 32) sa ciljem gašenja požara u Srbiji i okruženju, prema Zakonu o vanrednim situacijama. Za sedište ovog centra, Niš je izabran zbog svoje povoljne geografske lokacije, a tokom 2007. godine, aerodrom u Nišu je korišćen kao baza za gašenje požara koji su zahvatili Srbiju i okolne zemlje.
Spremajući paket mera koji bi objedinio snage Grada Niša i Srbije da
se ovako značajnom objektu omogući normalan razvoj tokom 2007. godine je
realizovano sledeće: izrađen je dugoročni Biznis plan 2007-2022,
pripremljena organizaciona transformacija Preduzeća u akcionarsko
društvo uz zaključak da je to optimalan oblik poslovanja za buduće
angažovanje investitora u razvoju kompleksa, pripremljen je projekat
investiranja u prateće sadržaje na samom Aerodromu, takve koji su
usklađeni sa osnovnom delatnošću i koji će na taj način doprinositi
razvoju osnovne delatnosti, završen je Projekat sistema svetlosnog
obeležavanja Kat 1, (u Nišu je ugrađena oprema i na snazi je takva
procedura sletanja koja zahteva minimalnu horizontalnu vidljivost od oko
2000 m za uobičajene putničke avione).
Aerodrom je pripremio više projekata za finansiranje iz međunarodnih razvojnih programa i tzv. predpristupnih fondova Evropske unije. Neki od njih treba da se realnizuju u narednim godinama.
Zajedno sa gradom izradjena i usvojena je nova cenovna politika aerodromskih usluga(od leta 2015.godine), a njenom primenom bi trebalo da se aerodrom još više tržišno pozicionira u narednom periodu. Cilj ovoga je dolazak niskotarifnih avio-prevoznika koji će konačno povezati Niš sa Evropom.
Aerodrom je pripremio više projekata za finansiranje iz međunarodnih razvojnih programa i tzv. predpristupnih fondova Evropske unije. Neki od njih treba da se realnizuju u narednim godinama.
Zajedno sa gradom izradjena i usvojena je nova cenovna politika aerodromskih usluga(od leta 2015.godine), a njenom primenom bi trebalo da se aerodrom još više tržišno pozicionira u narednom periodu. Cilj ovoga je dolazak niskotarifnih avio-prevoznika koji će konačno povezati Niš sa Evropom.
Коментари
Постави коментар