Na današnji dan 1935.godine prva nacionalna avio-kompanija "Aeroput" uvrstila je i
Niš u svoj red letenja, i to na međunarodnoj liniji koja je povezivala Srbiju,
Makedoniju i Grčku.
Tada
je, kako u knjizi "Sto godina srpske avijatike u Nišu" pišu Milorad
Petković i Dušan Senćanski, niški aerodrom kod Medoševca prvi put našao
na redovnoj liniji
Beograd - NIŠ - Skoplje - Bitolj - Solun.
Ona se, prema podacima do kojih su došli ovi autori, obavljala u letnjoj sezoni od maja
do kraja oktobra novim tromotornim avionima tipa "Spartan kruzer II"
i čak i tada izuzetno starim jednomotornim avionima tipa "Potez
29-2".
Retko ko u Nišu zna da je treći avion "Aeroput"-a tipa "Spartan" registarske oznake YU-SAP poneo naziv "Niš".
Ovaj grad, koji se brzo razvijao kao trgovački i industrijsko-privredni
centar imao je potrebu za bržim i savremenijim prevozom. Interesovanja je bilo
i iz drugih većih centara tadašnje Jugoslavije da se u njega dođe za što manje
vremena. Niš je imao i važan uslov koji je to omogućavao - vojni aerodrom još
od 1912. godine koji je, istini za volju, deset godina posle inicijative iz
Ministarstva osposobljen i prilagođen i za civilni avio-saobraćaj.
Petković i Senćanski pozivaju se na autorski tekst Đorđa Stamenkovića u tekstu “Prva nebeska krštenja” objavljen u tekstu "Narodnih novina" iz 1988.godine i pišu:
Naredne godine, takođe
u letnjem periodu, iz Niša se letelo za Beograd
i Skoplje. U Godišnjaku jugoslovenskog vazduhoplovstva ostalo je zabeleženo da
je u 1936. godine bilo više putnika na linijima Niš - Beograd i Beograd - Niš, nego na linijma iz Niša do Skoplja i
obrnuto.
Nacionalni avio-prevoznik je 1939. godine ponovo u svoju mrežu linija uvrstio Niš na redovnoj liniji Beograd – Niš - Skoplje. Jedan od najzaslužnijih za to što je Niš tada stavljen na mapu linija "Aeroput"-a bio je i najpoznatiji Nišlija i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković.
Novi podaci do kojih smo istraživanjem došli, jeste da se iz Niša prema Skoplju odnosno Beogradu letelo i tokom letnje sezone 1940.godine.
Tri decenije čekanja na nove avio-linije
Narednih godina usledio je prekid razvoja civilnog vazdušnog saobraćaja na čitavoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije zbog II svetskog rata.
Niš je tek posle 30 godina, tačnije u leto 1971.godine ponovo uvršten u red letenja sada već nove nacionalne avio-kompanije "JAT". Čarter letovi ka Tivtu i Splitu obavljeni su avionima tipa "Convair" CV-440.
Te godine je rekonstruisana pista i platforma za parkiranje aviona.
Već 1973.godine sa vojnog aerodroma obavljani su sezonski letovi za Tivat i
Split, a već naredne se letelo i za Dubrovnik.
Zagrebačka avio-kompanija ,,Pan Adria" 1975. godine u saradnji sa
"JAT"-om uvrstila je u svoj red letenja i aerodrom u Nišu. Te godine
prevoz putnika se vršio na linijama Beograd-Mostar-Niš-Tivat, Split-Niš,
Skoplje-Niš-Zagreb i Skoplje-Niš-Beograd-Titograd-Tivat. "JAT" je leteo ka primorju tokom letnih sezona sve do 1977.godine.
Sa civilnim aerodromom došli i problemi
U narednim godinama dolazi do zamiranja civilnog vazdušnog saobraćaja u Nišu
sve do svečanog otvaranja civilnog aerodroma Niš 1986.godine, sletanjem prvog
aviona "JAT"-a iz Beograda. Od te godine niški aerodrom do danas se
suočavao sa poteškoćama u funkcionisanju, odnosno nemogućnosti da postane
aerodrom sa redovnim redom letenja, iako su ga koristile mnoge svetski poznate
avio-kompanije iz Evrope poput "Adria Airways",
"Lufthansa", "Montenegro Airlines", "TWA",
"Crossair","Belavia", "Olimpic Airways"...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
>>> SPECIJAL 30 GODINA AERODROMA NIŠ (1986. - 2016.) <<<
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Od juna 2015.godine započinje nova era razvoja putničkog avio-saobraćaja
Sa niškog aerodroma od kraja juna 2015.godine godine redovno saobraća prva niskotarifna avio-kompanija Wizz Air koja je letela do sredine avgusta 2016.godine samo ka Bazelu i Malmeu. Nakon tog perioda uspostavlja još 3 linija i to ka Memingenu, Ajndhovenu i Dortmundu.Posle Wizz Air-a svoje letove je uspostavio i najveći niskotarifni avio-prevoznik Ryanair i to ka 4 destinacije tokom druge polovine 2016.godine. I druge avio-kompanije su našle interesa da pokrenu letove iz Niša, pa je tako SWISS 2.aprila prošle godine uspostavio direktnu liniju Niš-Cirih. Ka istoj desticinaciji tokom letnje sezone leteo je i drugi švajcarski prevoznik Germania Flug. Ryanair uspustavio je početkom zimske sezone i liniju do Stokholma, dok je Wizz Air na kraju ove sezone ukinuo liniju do Ajndhovena, ali i najavio novu liniju do Beča. 2018.godina za prva 4 meseca beleži rast za 28% više putnika u odnosu na isti period prošle godine.
Tekst: A.P.
Fly from Niš
Avion "Aeroput"-a tipa "Spartan Kruzer II" reg. oznake YU-SAP nosio naziv "Niš" (foto: aeropoxy.wordpress.com) |
Mreža linija "Aeroputa" 1936.godine (foto: timetableimages.com) |
Retko ko u Nišu zna da je treći avion "Aeroput"-a tipa "Spartan" registarske oznake YU-SAP poneo naziv "Niš".
Plakat na kome se i Niš našao kao destinacija (izvor: Sto godina srpske avijatike u Nišu) |
Petković i Senćanski pozivaju se na autorski tekst Đorđa Stamenkovića u tekstu “Prva nebeska krštenja” objavljen u tekstu "Narodnih novina" iz 1988.godine i pišu:
,, Veliki doprinos razvoju civilnog vazdušnog saobraćaja u Nišu dao je Dragoljub H. Nešić - Žabota, trgovac i rezervni vazduhoplovni poručnik, koji je postavljen za prvog šefa niškog centra "Aeroput"-a."Autori pišu da je zahvaljujući ovom čoveku već 15.maja 1935. štampan redak letak koji je pozivao Nišlije "da lete i putuju avionom" na kome je pisalo i da "autobus za aerodrom polazi od "Park-hotela" za Beograd u 6:30, a za Skoplje u 16:30 časova. Poslovnica "Aeroput"-a nalazila se u Obrenovićevoj 35, na mestu današnje banke.
Red letenja "Aeroputa" 1939.godine i na stranim jezicima (foto:pinterest.com) |
Nacionalni avio-prevoznik je 1939. godine ponovo u svoju mrežu linija uvrstio Niš na redovnoj liniji Beograd – Niš - Skoplje. Jedan od najzaslužnijih za to što je Niš tada stavljen na mapu linija "Aeroput"-a bio je i najpoznatiji Nišlija i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković.
Novi podaci do kojih smo istraživanjem došli, jeste da se iz Niša prema Skoplju odnosno Beogradu letelo i tokom letnje sezone 1940.godine.
Red letenja Aeroputa za 1940.godinu (foto: paluba.info) |
Tri decenije čekanja na nove avio-linije
Narednih godina usledio je prekid razvoja civilnog vazdušnog saobraćaja na čitavoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije zbog II svetskog rata.
Niš je tek posle 30 godina, tačnije u leto 1971.godine ponovo uvršten u red letenja sada već nove nacionalne avio-kompanije "JAT". Čarter letovi ka Tivtu i Splitu obavljeni su avionima tipa "Convair" CV-440.
,, Imala sam tu čast da 1971. letim za Split. Imala sam samo 7 godina." - stoji u komentaru Vesne Nikolić na našoj fejsbuk straniciPozitivni rezultati čarter letova, naterali su tadašnje čelnika grada da na niškoj Skupštini 1972. godine oforme preduzeće u vazdušnom saobraćaju u izgradnji - "Aerodrom Niš" u Nišu.
Te godine je rekonstruisana pista i platforma za parkiranje aviona.
Razglednica štampana povodom uspostavljanja sezonske linije Niš - Tivat (foto: delcampe.net) |
Sa civilnim aerodromom došli i problemi
Prvo sletanja aviona JAT-a povodom svečanog otvaranja aerodroma 1986.godine (foto: Aerodrom Niš) |
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
>>> SPECIJAL 30 GODINA AERODROMA NIŠ (1986. - 2016.) <<<
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Od juna 2015.godine započinje nova era razvoja putničkog avio-saobraćaja
SWISS u Nišu (foto: Fly from Niš) |
Tekst: A.P.
Fly from Niš
'... i to na međunarodnoj liniji koja je povezivala Srbiju, Makedoniju i Grčku.'
ОдговориИзбришиМакедонија тада није постојала већ је то био Вардар.
Уједно, вреди напоменути да је Аеропут била приватна фирма за коју држава није издвојила ни динар. Основни капитал је дошао кроз скупљање улога а за узврат су се давале акције нове фирме.
Првенствено је ово била српска фирма јер је цео пројекат покренут од стране српског предузетника из САД.