Nišlije na svečanom otvaranju (foto: Aerodrom Niš) |
Aeromiting na otvaranju aerodroma (foto: Aerodrom Niš) |
Udruživanjem privrednika i političara grada
Niša 1986.godine doneta je odluka o osnivanju radne organizacije “Aerodrom
Niš”. Sudeći po okolnostima koje su tada vladale, ideja o
otvaranju aerodroma u Nišu nije se dopala ondašnjoj vlasti u zemlji pa je tri
dana pre svečanog otvaranja Republicki SUP zatvorio aerodrom. Tadašnji predsednik
Skupštine opštine Niš, Dragoslav Pavlović izjavio je pre godinu dana za naš portal sledeće :
”Pogledajte podatke o otvaranju aerodroma. I ako je otvaranje bilo veličanstveno, iza kulisa se odvijala drama. Beograd, potpomognut svojim "vazalima" iz Niša nije želeo taj aerodrom, pa ga je Republički SUP zatvorio tri dana pre nego što je otvoren. Uz mudro provlačenje kroz iglene uši i nesebičnu pomoć nekih ljudi, pre svega iz JNA, otvaranje je bilo veličanstveno. Drama koju pominjem poznata je vrlo malom broju ljudi, ali mi je drago da ovo izlazi u javnost za života onih koji su se borili za aerodrom, ali i onih koji su gurali klipove u svaki točak.”.
Prvi putnici, zvanice i novinari (foto: Aerodrom Niš) |
Tokom prethodnih meseci mogli ste da čitate naš specijal povodom ovog velikog jubileja o fazava razvoja avio-saobraćaja, kao i samog aerodroma tokom tog perioda. U kratktim crtama podsetićemo se na neke od tih faza razvoja aerodroma tokom prethodnih 30 godina, a opširnije možete čitati ovde.
Politički problemi 90-tih godina koji se završio raspadom velike države Jugoslavije, a samim tim i velikog tržišta, odrazile su se i na razvoj avio-saobraćaja iz Niša koji je svoju vezu sa svetom ostvarivao i kroz linije JAT-a i Adria Airways preko za Zagreba odnosno Ljubljane, kao i potpuno ukidanje sezonskih linija ka hrvatskom primorju.
Veliki broj građana na stajanci aerodroma Niš (foto: Aerodrom Niš) |
JAT alternacije tokom 90-tih (foto: Aerodrom Niš) |
Tokom 90-tih Preduzeće je značajno poboljšalo kadrovsku strukturu i
pokrenulo akciju u pozicioniranju Aerodroma u okviru vazdušnog
saobraćaja tadašnje Jugoslavije. U uslovima ukupno smanjenog saobraćaja
to je rezultiralo intenzivnijim korišćenjem Aerodroma kao alternativnog,
zahvaljujući dobrim meteorološkim uslovima.
Ali sledi 1999. godina, godina NATO bombardovanja i teških oštećenja.
Skoro beznadežna situacija nakon uspostavljanja primirja omogućava
minimalni nivo poslovanja. oktobra 2000. imali ljudi na aerodromu sačinili su
analizu oštećenja i procenu moguće vrednosti radova popravke, što je
omogućilo da se među prvima nađu sa spremnim projektom obnove i
investiranja. Predstavnici Norveške uočili su potencijal i značaj
objekta i donacijom omogućili ponovno otvaranje Aerodroma.
Zahvaljujući tim finansijskim sredstvima, od decembra 2002. do 12.
oktobra 2003. godine, u saradnji sa Vojskom Jugoslavije, izvršeno je
razminiranje preostalih neeksplodiranih kasetnih bombi u reonu poletno sletnih staza,
asfaltirane su manevarske površine, izgrađen toranj aerodromske kontrole
letenja i obnovljen je deo aerodromske opreme.
U skladu sa okolnostima nastalim nakon otcepljenja Crne Gore i
generalnom politikom koja je vođena u nadležnim organima Srbije u
oblasti vazdušnog saobraćaja (tokom 2006. i 2007. godine), broj putnika u
2007. godini opada i na godišnjem nivou je smanjen za 14% u odnosu na
prethodnu godinu. To se odrazilo na ukupno ekonomsko stanje u Preduzeću.
Od avgusta 2010. na aerodromu su stacionirani, prema potrebi, ruski avioni Iljušin Il 76 i Bejivev Be-200 kao i dva helikoptera (Mil Mi 26 i Kamov Ka 32) sa ciljem gašenja požara u Srbiji i okruženju, prema Zakonu o vanrednim situacijama. Za sedište ovog centra, Niš je izabran zbog svoje povoljne geografske lokacije, a aerodrom u Nišu je u više navrata korišćen kao baza za gašenje požara i dostavljanja humanitarne pomoći za ugrožene na KIM i u prošlogodišnjim poplavama koji su zahvatili Srbiju i okolne zemlje.
Krajem
2013.godine ponovo dolazi do zamiranja avio-saobraćaja, zbog odluke grada da prestane sa subvencijama crnogorskom avio-prevozniku
Montenegro Airlines koji je Niš preko Podgorice povezivao sa svetom 3
godine unazad. U takvoj skoro beznadežnoj situaciji, te i ne
prepoznavanju nacionalnog prevoznika da Niš poveže makar sa Beogradom i
dalje sa svetom, u gradu se od strane grupe građana, koji su prepoznali
šta aerodrom predstavlja za jedan grad i šire, pokrenuta internet
kampanja putem društvenih mreža i onlajn peticija(okončana krajem prošle
godine, više od 6500 potpisa iz celog sveta) za dolazak nisko-tarifnih
avio-kompanija u Niš. Ta grupa građana, tj. naš tim uspeo je da pokrene, zajedno sa rukovodstvom grada i aerodroma Niš, tada pregovore sa drugom
nacionalnom nekada velikom čarter avio-kompanijom Aviogenex kako bi
aerodrom krenuo da ponovo funkcioniše. Na žalost ishod pregovora je bio
negativan.
No,
i Grad Niš je uvideo potrebu da aerodrom mora da opstane i
profunkcioniše te je za te potrebe izradio elaborat koji je predvideo
između ostalog i veoma nisku cenu aerodromskih usluga od svega 3 evra,
što je naišlo na interesovanje početkom 2014.godine i niskotarifne
kompanija Wizz Air-a sa kojom su otpočeli pregovori i koji su krajem
septembra rezultirali potpisivanje ugovora na isključivo komercijalnoj
osnovi bez ikakvih subvencija.
Krajem
2014.godine u zgradi Vlade Srbije predstavljena je i prva linija za
Bazel, a sredinom januara ove godine i linija za Malme. Linije su krajem
juna uspešno pokrenute iz Niša, a prvi avioni na pomenutim linijama
dočekani su kako to priliči za te prilike vodenom zavesom. Mađarski niskotarifni avio-prevoznik zadovoljan postignutim rezultatima za prvu godinu letenja iz Niša, tokom avgusta ove godine uveo je još tri dodatne linije (Memingen, Ajndhoven i Dortmund) i na taj način uvećao svoju ponudu na ukupno 5 destinacija.
Godine 1998. je promet na aerodromu porastao zahvaljujući velikom
prometu aerodroma u Prištini i značajnom broju maglovitih dana na njemu
tokom kojih je saobraćaj veoma uspešno obavljan preko Niša.
Terminal nakon NATO agresije 1999.(foto: Aerodrom Niš) |
Jat Airways na aerodromu na putu ka Cirihu |
Aerodrom
Niš je ponovo otvoren 12. oktobra 2003. godine, zanimljivo opet na
specijalnom letu iz Beograda sletenjem takođe JAT-ovog Boinga 737-300.
Tokom 2004.
godine JAT Airways i Montenegro Airlines su počeli da obavljaju
saobraćaj iz Niša za Cirih, Pariz i Tivat. Počev od pomenute 2004.
godine, pa do 2007, broj putnika koji su sleteli i poleteli sa Aerodroma
Niš se konstantno povećava, prateći trend razvoja definisan u Biznis
planu Aerodroma 2004-2008.
Britanski turisti preko aerodroma Niš na Kopaonik |
Od avgusta 2010. na aerodromu su stacionirani, prema potrebi, ruski avioni Iljušin Il 76 i Bejivev Be-200 kao i dva helikoptera (Mil Mi 26 i Kamov Ka 32) sa ciljem gašenja požara u Srbiji i okruženju, prema Zakonu o vanrednim situacijama. Za sedište ovog centra, Niš je izabran zbog svoje povoljne geografske lokacije, a aerodrom u Nišu je u više navrata korišćen kao baza za gašenje požara i dostavljanja humanitarne pomoći za ugrožene na KIM i u prošlogodišnjim poplavama koji su zahvatili Srbiju i okolne zemlje.
Montenegro na jednoj od linija iz Niša |
Prvi putnici za Bazel iz Niša (foto: Fly from Niš) |
Posada Wizz Air-a iz Dortmunda u Nišu(foto: Fly from Niš) |
Svečan doček prvog aviona na liniji iz Berlina (foto: Fly from Niš) |
Niški aerodrom u toku ove i naredne godine raditi na proširenju svojih kapaciteta kako bi bio spreman da za naredni period opsluži i veći broj putnika. Planovi aerodroma su u naredne 5 godine preko 700
000 putnika. Takođe planirani su radovi na poboljšanju navigacionih instrumenata tj. instaliranje ILS CAT I kao i ugradnju dodatnih prilaznih svetala do kraja 2017.godine. SMATSA takodje planira u narednom periodu izgradnju savremenenog kontrolnog tornja tokom naredne godine.
Aerodrom Niš nije stao sa razgovorima i pregovorima sa drugim avio-kompanijama, nudeći izuzetno nisku cenu aerodromskih usluga, te se očekuje i dolazak drugih avio-kompanija u naredom periodu.
Foto galeriju sa otvaranja aerodroma možete pogledati ovde.
Fly from Niš Team
Коментари
Постави коментар