PORTAL KOJI SE BAVI PROMOVISANJEM LETOVA IZ NIŠA

понедељак, 22. јун 2015.

Aerodrom – krila regiona


Vazdušna luka primerena potrebama regiona i zahtevima avio-prevoznika trajno je opredeljenje menadžmenta aerodroma „ Konstantin Veliki“, kaže direktor Vladica Đurđanović neposredno pred polazak prvog aviona na redovnoj liniji iz Niša za Malme.
Vladica Đurđanović, direktor aerodroma "Konstantin Veliki"
(foto: NiskeVesti.rs)
-Bez aerodroma nema razvijenog regiona, nema invesicija. „Konstantin Veliki“ je veoma važan za Niš, ali ne samo za Niš. Mi smo to pokazali 5. juna, skupom na koji smo pozvali sve privrednike i predstavnike njihovih organizacija, lokalne samouprave, državne uprave, direktore razvojnih agencija, turističkih organizacija, koji su i potpisom na izjavu potvrdili da je aerodrom motor razvoja ne samo grada, nego i cele južne i istočne Srbije.

Bilo je pitanje da li se odreći aerodroma ili ne. Gradonačelnik je prepoznao da treba da opstane i opstao je i opstaće zahvaljujući upravo gospodinu Perišiću. I ovo što se ulaže iz siromašne gradske kase doneće para, jer svaki evro uložen u aerodrom donosi najmanje šest evra razvoja u tom regionu. Brojne banje u okruženju ne mogu sebe da zamsile bez aerodroma, tu su i zimski centri koji mogu da se razvijaju tek ako u prečniku od sto kilometara imaju aerodrom. A oni imaju aerodrom.

Prvi redovan putnički let kreće iz Niša 25. juna u 10.40 sa aerodroma "Konstantin Veliki" na relaciji Niš-Malme i tako na dalje svakog utorka, četvrtka i subote, a od ponedeljka 29. juna „kreće“ i druga linija Niš – Bazel, na kojoj će avioni leteti ponedeljkom i petkom. Ima i drugih manjih kompanija koje žele da lete iz Niša, one za sada ispituju tržište, osnovno pitanje za sve je da li će imati dovoljan broj putnika. Sa nama se konsultuju o visni cene karte koju bi ponudili žiteljima ovog regiona, a znamo da je ovo ipak jedan od najsiromašnijih delova Srbije, pa treba naći modus da te karte kompaniji donose prihod a da zadovolje i naše ljude, da mogu da putuju avionom.

Jedna mala avio-kompanija nagoveštava mogućnost da leti do Tivta jednim malim avionom sa osam sedišta, da li će do toga doći ne zmam. Takodje, postoji interesovanje druge avio-kompanije da iz Niša leti za Frankfutrt, Štutgart i Minhen preko Osjeka. Tu je najveći problem prodaja karata, pošto još nisu napravili sistem prodaje internetom, ali se nadam da će iz Niša avioni leteti i u te gradove. Mi smo im sugerisali da cena karte ne sme biti viša od cene iz Beograda, Skoplja ili Sofije. Ako nadju računicu, to će sigurno zaživeti.

Mi smo tu da stvorimo uslove, da aerodrom ima svu kompletnu opremu i ljudstvo licencirano za rad, a kompanije su te koje odlučuju da li će leteti ili ne leteti. Mi smo na sastanku otvoreno prozvali „Er Srbiju“, zato što je po malo nelogično, i to strane kompanije „živo“ zanima - zašto će leteti jedna mađarska kompanija iz Niša, zašto bi letela jedna irska, ili neke druge, kada ne leti domaća. Našim studijama smo pokazali da je, na primer, let Niš - Beč izuzetno profitabilan, a to pokazuje i sam beogradski aerodrom, odakle ima letova za Beč kao iz Niša autobusa za Beograd, da li jedne, druge ili treće avio-kompanije. Zašto ne bi bio jedan let iz Niša, više je nego otvoreno pitanje?! Ne mora svakog dana, neka bude svakog drugog. Beč je bliža destinacija, zadovoljili bi i manji avioni i lično mislim da bi oni uvek mogli da budu puni. Pozvali smo „Er Srbiju“ na tu liniju, nudimo je i ostalim avio-prevoznicima sa našim preporukama i analizama i najverovatnije će neka kompanija prihvatiti to. „Viz-er“ trenutno ne leti za Austriju, a verovatno bi već letela na ovoj liniji.

Kako je bilo?
-Kad sam došao oktobra kao vd direktora aerodroma, došao sam sa izradjenom studijom o održivosti. Da ona nije pokazala da je aerodrom održiv, Grad bi verovatno „digao ruke“. Ona je pokazala i da je samoodrživ i da može da donosi novac svojim poslovanjem i gradu i regionu.

Zatekao sam dug od oko milion evra, četiri neisplaćene plate, račune koji nisu plaćani dve godne unazad, aerodrom bez aviona, sa 60 ljudi koji su radili u gradskom saobraćaju, tako da nije bilo ni malo ružičasto. Najpre smo odvojili gradski saobraćaj, jer nismo želeli da mešamo babe i žabe, aerodrom je namenjen za avione, ne za autobuse i 60 radnika je prešlo u Direkciju za saobraćaj pri Gradu Nišu, sa „nultim stanjem“, što znači da su svi dugovi, svi krediti koje je pravio taj sektor, ostali „na plećima“ aerodroma. To je bila, velika stvar zato što smo posle odvajanja mogli da participiramo za pomoć. Kad tražite pomoć za aerodrom a imate u svom sastavu gradske autobuse, onda je to jako teško definisati. Grad je budžetom predvideo 80 miliona dinara za ovu godinu za pomoć aerodromu koja bi bila namenska za odredjena sredstva i opremu čija ugradnja bi omogućila ove letove koji kreću i koje ćemo od četvrtka imati iz našeg grada. Morala je da se podigne bezbednost putnika, morala je da se poveća udobnost i komfor putnika, da se sredi parking i mnogo toga još.

Svi radnici su u jednom sindikatu i ja nisam imao problema sa radnicima aerodroma. Svi su shvatili u kojoj situaciji se našao aerodrom i bili su svesni da će bez zajedničke pomoći propasti a oni izguibiti svoja radna mesta. Našli smo se na istom zadatku – da aerodrom opstane, da oni primaju plate i da avioni lete. Prvo smo zajedno uveli, jedini u Nišu, a koliko znam i u regionu, minimalnu zaradu. Za šest meseci koliko smo primali minimalac, mi smo konsolidovali svoje redove i od februara meseca primamo punu platu. Nije ona velika, ali je za sada redovna i u granicama proseka privrede Niša. Aerodrom uvek treba da bude profitabilno preduzeće i ja očekuijem da u naredbim godinama budemo jedno od najboljih preduzeća u Nišu. Da ćemo isplaćivati ne samo prosečne plate nego najveće plate u regionu, a da ćemo to ostvaritti našim radom, odnosno sletanjem i poletanjem aviona koji će nam donositi prihod.

Kada sam došao radnici su prvo pitali kada ćemo početi da isplaćujemo plate, Posle par meseci da li će plate biti redovner, sada, kada su redovne, pitanje je kada će biti veće. E to je nešto lepo. Mislim da smo jedino preduzeće u gradu koje je potpisalo kolektivni ugovor sa sindikatom.
Aerodrom ima 89 radnika i trenutno možemo u potpunosti servisirati naše plate i redovne troškove jer je drastično ovih nekoliko meseci unazad povećan prihod uz smanjenje svih izdataka.

Najveći problem aerodroma su krediti koji su uzimani za isplatu plata. Kredit treba uzimati da bi se u konkretnom slučaju povećao broj letova i zaradile pare. Za otplatu dugoročnog kredita, podignutog u „švajcarcima“, u vreme kada je aerodrom imao najviše para i danas izdvajamo najveći deo zarade.

Sadašnjost
-Da bi aerodrom bio „otvoren“, mora da ima ogroman broj sertifikata, sve to košta, počev od opreme pa do ljudstva. Eto, niški aerodrom to ima. Aerodrom „Konstantin Veliki“ otvoren je u svako vreme, na njega uvek može da se sleti i sa njega poleti. Kada se o njemu priča, uglavnom se govori o redovnim linijama, ali to ne znači da na aerodrom ne sleću privatna avijacija, generalna avijacija, sportska i medicinska avijacija, svi oni sleću na niški aerodrom. Znači, privatni avioni, avio -taksi su naši redovni korisnici. To su biznismeni iz „Džonsona“, „Mišelina“, oni su već tu i njima ovaj aerodrom jako puno znači. Svaki drugi dan sleti avion sa nekim pacijentom iz ovog dela Srbije, naši mirotvorci poleću i sleću sa niškog aerodroma...

U petak 20. juna je prvi put u istoriji grada koji ima aerodrom od 1986. godine, u njemu boravio generalni direktor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) Radojica Rovčanin. Menadžment aerodroma i rukovodsto Grada su argumentima ubedli Kontrolu letenja da u Niš treba investirati. Aerodrom Niš nema uredjaje za instrumentalni prilaz aviona, ono što mi Srbi zovemo “automatski pilot“. Do sada su se pravdali izuzeto povoljnim meteo-uslovima u Nišu tako da avionima nije potrobeno da imaju taj prilaz jer je opremna skupa, a to je možda par dana u toku godine. Ali, sada dolazimo u situaciju da avio-kompanije ne žele da razgovaraju sa aerodromom koji nema uredjaje za instrumentalni prilaz. Direktror je razumeo naše probleme i plan posloovanja kontroile leta za narednu godinu uvrštena je ugradnja tih ALS uredjaja, opreme vredne oko milioin evra. Takodje, predvideli smo gradnju kontrolnog tornja na aerodromu u fiunkcije bezbednijeg leta i preleta. Sada se ta služba nalazi u našim prostorijama, a novi toranj bi bio snabdeven najnovijom opremom za navigaciju i to bi bio znak da „Konstantin Veliki“ neće nikad više biti u poziciji da nema letova. Obećali su nam i ugradnju „prilaznih svetala“ koja su takodje za uslove loše vidljivosti.

Do kraja oktobra kontrola leta će pustiti u rad uredjaje za automatsko merenje daljine vidljivosti koji će automatski biti prenošeni avionu koji sleće. To su stvari koje su dosada bile nezamisilive za Niš, a sve to trasira put niškom aerodromu ka redu velikih, na koji će sletati i sa koga će uzletati sve kompanije.

Planovi
-Najinteresantnije u budućnosti na čemu će menadžment raditi je kargo saobraćaj. Niš ima izuzetno dobru geografsku poziciju i po završetku gradnje auto puteva Niš-Skoplje, Niš-Sofija pa u perspektivi i Niš –Tirana, naš aerodrom biće centar kargo saobraćaja. Kargo avioni i sada lete iz Niša i to je na nivou od oko sto aviona u toku godine, a mi očekujemo da ćemo ulaganjem određenih sredstava u takozvani „kargo loder“, koji omogućava utovar kontejnera u avion na visini od pet i po metra, a koji košta oko 250 .000 evra, moći da u Nišu imamo kargo saobraćaj avionima „erbas“ A 319 i A 320, koji najviše učestvuju u ovom vidu transporta i mislim da ćemo tada imati svakodnevno po jedan kargo let.

Očekujem skori susret sa generalnim direktorom „Železnice Srbije“, pruga je veoma blizu aerodroma u Nišu, pa imamo određene prepreke, a sa jednim malim dogovorom mogli bi da povećamo dužnu koriščenja naše piste za skoro 220 metara i tako omogućimo da još veći avioni sleću i poleću sa niškog aerodroma.
Po usvajanju plana detaljne regulacije Grada Niša biće omogućena izgradnja kargo logističkog centra, koji će podrazumevati izgradnju železničke stanice kod aerodroma, koja će biti u sklopu obilaznice oko Niša. Tu bi bio kargo centar i to je ono na čemu ćemo insistirati. Na taj način omogućićemo da i jug Srbije svoje poljoprivredne proizvode što pre plasira u Evropu i Rusiju, a i aerodrom bi tu imao svoj prihod.

Izvor: NiskeVesti.rs
Ilustracija: Fly from Niš Team

Нема коментара:

Постави коментар