Iz Niša, preko Dortmunda, u bajkoviti Wiesbaden

(foto: ATN Nis)

Naše kolege iz Avanturističke mreže iskoristili su veoma povoljne cene avio karata iz Niša da odlete do Dortmunda posete nemačku pokrajnu Hessen i njihov glavni grad Wiesbaden. Kako su se proveli i kakve utiske nose pročitajte u nastavku o kome piše Aleksandra.
 

(foto: ATN Nis)

Moj prvi let avionom i to iz Niša. Zamislite, aerodrom ponovo radi. Letovi iz Niša ka raznim destinacijama u Evropi. Ja se uputila do Dortmunda. Istina je da nisam spavala cele noći i to ne zbog aviona, već zbog samog putovanja i kompletne euforije u koju zapadnem oko svega toga. Ta euforija mi je možda i jedan od najdražih delova putovanja.

Dan kao stvoren za letenje i hvala Wizz Air-u konačno sam bila u oblacima, ali ovoga puta stvarno. Iz oblaka, preko Dortmunda, pravo u Wiesbaden.

Glavni grad pokrajine Hessen. Lezi na desnoj strani reke Rajne, a sa severa je zastićen planinom Taunus i zato ima jednu od najtoplijih klima u Nemačkoj. Mozda sam se zato zaljubila u njega :) mada kad je hladno onda je hladno. Ali znate onaj osećaj kao da je neko mesto deo vas, ne znam kako da vam opišem, ali osećala sam neku pripadnost ovom gradu već na prvi pogled.

Prvo što vas privuče i na šta obratite pažnju je predivna arhitektura grada u stilu klasicizma, istoricizma i jugendstila. Grad je dosta porušen u Drugom svetskom ratu, ali su restauratori savršeno odradili svoj posao, tako da se danas to ne primećuje. Vrat me je boleo jer sam stalno gledala gore, ali ovog puta nisam ni u koga udarila, sreća.

Wiesbaden je “banja u šumi” ako bukvalno prevedemo, a donekle je možemo uporediti sa našom Niškom Banjom. Još su stari Rimljani koristili vodu sa njenih toplih izvora, od kojih je 26 izvora tople vode i jedan izvor hladne vode.

(foto: ATN Nis)

Naravno u ovo doba godine kada padne veče grad ne zaspi vec oživi, ukrašen lampicama i novogodišnjim ukrasima; čuju se zvuci božićnih pesama i onda ste kao u bajci. Uz šolju kuvanog vina li tople čokolade, obilaze se štandovi puni različitih ideja za poklone, a ja sam naravno uspela malo i da polijem samu sebe. Dok sam shvatila šta mi se dešava, već mi je neko ponudio maramicu, eto da razbijemo predrasudu da u Nemačkoj žive hladni ljudi.

Naravno, ono što mi uvek upadne u vidokrug je čokolada u ovom slučaju neverovatnih oblika da čak i ne verujete da je čokolada. Ali, pre čokolade mora se nešto i pojesti, izbor je velki, ali supa u hlebu je nešto neverovatno ukusno i simpatično zamišljeno. Dobro vam posluži i da ugrejete ruke ;)

Moji domaćini mi pričaju kako je jedan od najpoznatijih romana Dostojevskog, “Kockar” inspirisan njegovom posetom ovoj banji davne 1865. godine. Kažu da je Dostojevski prokockao čitavo bogatstvo u kazinu u Wiesbadenu i da mu je lično iskustvo poslužilo da napiše roman. U gradu na trgu Nizzaplätzchen postavljena je i njegova bista. Johan Gete, Vagner i Johanes Barns su takodje bili česti posetioci ove divne banje.

(foto: ATN Nis)

U međuvremenu iako je vec kasno, kažu da me vode na još jedno mesto, nešto što se ne propušta. Nedaleko od samog centra grada na mestu koje se zove Neroberg, Vojvoda Duke Adolph sagradio je predivnu rusku crkvu kada je njegova zena poreklom ruskinja preminula, da bi to bilo mesto njenog počivanja. U gradu u njegovoj vili postoji soba čiji prozor gleda na ovu crkvu, u kojoj je vojvoda često boravio. 

Maglovita noć i slabo osvetljenje oko crkve učinili su da se naježim. Sve je izgledalo kao scenografija za neki horor film, verovatno je iz obližnje šume vrebao i neki vampire. Da ne spominjem kako smo u to doba mi bili jedini posetioci. Crkva svakako ostavlja upečatljiv utisak, posebno zbog priče koja uz nju ide.

Ovo je samo jedan dan utisaka koji još uvek lete i rastu i zbog kojih se ne spava. Utisaka koji su pomešani i smrznuti, jer ipak je decembar.

Uživajte u praznicima. Poklonite nešto i sebi, zastanite malo, udahnite miris cimeta, uživajte u kuvanom vinu ili pečenim kestenima :)

Fly from Niš / Avanturistička mreža Niš